Damjanovi potomci u Pivi

Već sam napomenuo da se Kanda 1701. godine trajno naselila u Pirni Dol sa sinovima Jovanom, Lukom i Tomom. Jovan je imao tri sina: Šćepana, Marka i Iliju. Luka je takođe imao tri sina: Aćima, Mira i Iliju, a Toma je imao dva sina: Jakova i Spasoja. Ovde možemo konstantovati da je Jovan dao ime svog pokojnog oca Šćepana jednom od sinova.

Obren Blagojević u svojoj knjizi Piva daje podatke da je Kanda imala tri sina Jovana, Ostoju i Tomu. Medjutim po predanjima naših Kecojevića i zapisa Petra i Dragiše Kecojevića uzimam podatak da je srednjem sinu ime bilo Luka, jer kasnije kroz potomke Šćepanovih i Kandinih sinova srećemo često ime Luka.  Obren navodi da u Pirinom Dolu žive potomci Kande, medjutim znamo da u Boričju žive Kecojevići koji nisu Kandini potomci i zovu se Džolići. Džolići su takodje Damjanovi potomci od sina Nikole, vojvode serdara. Nikola je, kao što je već navedeno, imao pet sinova i jednu ćerku. Nikolin sin Vuko 1720. godine napušta Mletačku republiku i naseljava se u Tursku – Hercegovinu – Pivu posle 19 godina nakon Kandinog dolaska. Oblast Boričja gde se nalaze katuni Džolića zove se Vukodol, a takodje kod njih često srećemo ime Nikola. Možemo zaključiti da su svi Kecojevići iz Pive potomci Damjana koji se rodio u prvoj polvini XVII veka u Banjanima, a umro početkom XVIII veka u Mojdežu, Herceg-Novi.

Kecojevići sa planine Pive su ugledni ljudi i domaćini i to je bratsvo davalo plemenske kapetane (Vuk Karadžić, Zapis iz Crne Gore). Među njima je i plemenski kapetan Ivan Kecojević, jedan od vođa ustanika za oslobođenje od Turaka, a pri sjedinjenju sa Crnom Gorom. Bio je najvisočiji čovek Kraljevine Crne Gore.

Kecojevići iz Pive su se raseljavali krajem XIX i prvom polovimom XX veka širom bivše Jugoslavije, a najviše u Srbiju (od Koršumlije do Čačka, a naročito u Gajtanu), Kosovo, Makedoniju i Bosnu. Najviše Damjanovih potomaka danas živi u Srbiji, tako da Kecojevića ima više u Srbiji nego u Crnoj Gori. U posedu sam molbi Kecojevića kneževini Crnoj Gori za dobijanje pasoša radi iseljenja Kecojevića iz Pive, Rudina i Banjana.

1879. – iz Pive iseljeno sedam familija

1884. – iz Pive za BiH iseljene dve familije

1887. – iz Pive za BiH iseljene četiri familije

1888. – iz Oputnjih Rudina, Crkvica i Pive iseljene tri familije

1889. – iz Pive za Hercegovinu iseljeno sedam familija

1891. – iz Pive za Hercegovinu iseljeno devet familija

1892. – iz Pive za BiH iseljeno tri familije. Iz Oputnjih Rudina za Boku i Dalmaciju iseljena je jedna familija. Iz Pive za Srbiju iseljene četiri familije

1904. – iz Pive za Srbiju iselila se jedna familija, a za Ameriku Mašan, Boško, Grujica, Milosav, Milisav

1905. – iz Pive za Srbiju seli Srdan, stric moga oca, a za Bosnu Šćepan

Jedan od četvorice Damjanovih sinova 1701. godine beži u Nevesinje i menja prezime u Voj(i)čić. O njima se može dosta saznati, ako na FaceBook-u kliknemo na profil Vitomira Vojčića. Isti su zadržali slavu Jovan Dan i prislavu Veliku Gospu. Za svaku pohvalu je upornost Vitomira, da medicinskim putem, analizom DNK, poredi svoj DNK sa DNKom Dragana Blagovim Kecojevića iz Banjana, a koja naliza potvrdjuje da potiču od istog pretka. Damjanov četvrti sin ostaje da živi u Banjanima, a menja prezime u Ivanišević, odnosno Vasiljević (Tomić, st. 393, 2000).

 Po podacima koje mi je dao Dragiša Ilija Kecojević, na dan 13. juna 2007. godine, bilo je živih 266 Kecojevića poreklom iz Pirnog Dola (Boričja) – Piva.

Najstariji Kecojević, na današnji dan, je Dragiša Ilijin Kecojević, rođen 15.10.1924. godine, a kome dugujem dužno poštovanje, jer me isti uputio kako koristiti arhivsku i bibliografsku građu.